Za početak – ne deluju ti previše značajno. A verovatno ni dovoljno bitno da bi mogle da nanesu neku štetu.
I može biti da si u pravu ako ovako razmišljaš, ali samo delimično.
Kada je 2016. Apple objavio da njihovi modeli više neće imati portove za slušalice, bio je to ulaz na velika vrata – bežične sušalice su osvojile naše živote. I tu su da ostanu.
Čar blutut tehnologije je u tome što ona, umesto kablova i žica, koristi radio talase. Jedan blutut uređaj se može povezati i sa većim brojem drugih u isto vreme.
Slušalice, zvučnici, televizija, kamera, telefon – za sve njih blutut tehnologija pojednostavljuje prenošenje zvuka i podataka, dok su nam ruke slobodne i funkcionišemo bez ikakvih smetnji.
Pored toga, ove slušalice nabavljaš po povoljnoj ceni, a uz njih možeš da slušaš omiljenu muziku ili se javiš na važan poziv, i dok su ti ruke zauzete.
Kada je u pitanju domet bežičnih slušalica, svi blutut uređaji se dele u dve klase.
Ovi uređaji imaju domet od 50 do 80 metara udaljenosti od osnovnog uređaja.
Ovo, naravno, zavisi i od protoka, ali generalno, ova klasa je visoko efikasna, visoko osetljiva i omogućava jak domet.
Ovo je najčešća tehnologija bežičnih slušalica i ona podrazumeva snagu od 2,5 mW. One funkcionišu na rastojanju od 10 do 20 metara.
I to je za naše svakodnevno funkcionisanje više nego dovoljno.
U idealnom svetu, morale bi da budu.
U ovom našem, međutim, nije baš tako.
I nekoliko godina nakon što su bežične slušalice stekle status spravice koju stalno koristimo, stručnjaci se još uvek nisu složili oko toga da li su bezopasne ili ne.
Naravno, proizvođači će tvrditi da je sve u redu.
Blutut slušalice rade na niskoj frekvenciji zračenja. Njihovi uređaji zadovoljavaju propisane standarde i tu svaka briga treba da prestane.
Ali da li je baš tako?
Polemika o štetnosti slušalica dodatno se uzburkala pre dve godine – 2019. Tada su internet debate planule, nakon što su portali širom sveta podsetili javnost na postojanje jednog čoveka.
Bio je to Džeri Filips, profesor biohemije na Univerzitetu u Koloradu.
“Brine me to što stavljanje slušalica u ušni kanal izlaže tkivo glave relativno visokom nivou elektromagnetnog zračenja,” rekao je ovaj profesor.
Broj naučnika koji sve glasnije skreću pažnju na opasnost blutut slušalica je sve veći. Najpoznatiji i naglasniji među njima je Joel M. Moskowitz, Ph.D. iz Centra za porodicu i javno zdravlje. On se naročito bavio štetnim zračenjem Apple-ovih blutut slušalica.
Tu je i doktor Santosh Kesari, onkolog, koji nas savetuje da za dugotrajne pozive i preslušavanja ipak ne koristimo blutut slušalice.
Na opasnost uređaja ne utiče samo količina štetnog zračenja koja se emituje već i ona koju tvoje telo apsorbuje (SAR vrednost).
Zato naučnici upozoravaju da ove vrednosti štite samo od kratkoročnog delovanja zračenja (zagrevanje tvog tkiva dok dugo koristiš uređaje blizu tela), ali dugoročne posledice ne uzimaju u obzir.
A one mogu biti mnogo ozbiljnije od toga da se naše uvo zagreva dok dugo razgovaramo telefonom.
I to nije sve.
Još pre nekoliko godina, 2015. godine je skoro 250 naučnika potpisalo veliki međunarodni apel.
Potpisnici su naučnici sa velikih svetskih univerziteta, ugledni istraživači, od Finske, preko Grčke, Italije, Japana, Kine – stručnjaci sa svih strana sveta.
Apel je upućen Ujedinjenim nacijama (UN) i Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (WHO).
U apelu ističu sledeće:
Zato su naučnici širom sveta zabrinuti zbog potencijalnog štetnog delovanja svih uređaja koji koriste elektromagnetne talase (tu, naravno, spadaju i bežične slušalice).
Ističe se i to da jačina i nivo zračenja ne moraju da budu značajni da bi bili štetni.
Naučnici su ovim apelom istakli da je neophodno da se podstakne edukacija ljudi u vezi sa štetnim zračenjem tehnoloških uređaja.
Naročito je potrebno edukovati ljude u vezi sa štetnim posledicama po razvoj dece i, pogotovu, po razvoj fetusa u stomaku majke.
Svetska Zdravstvena Ogranizacija je dužna da takva delovanja podstakne.
Zašto ona to ne radi upornije i jasnije, i pored ovako potpisane peticije – to je pravo pitanje.
Ali ne smeju uticati na rezultate istraživanja i na podatke koji se objavljuju.
Ovo je velika nepoznanica stalnog istraživanja štetnog zračenja uređaja koristimo. Da li se, i koliko proizvođači mešaju u rezultate istraživanja?
Industrija u kojoj su oni je ogromna i tu se vrti neslućeno mnogo novca. Jesu li veliki igrači čije uređaje redovno koristimo spremni da u javnost izađu sa objektivnim, stvarnim podacima o štetnosti bežičnih slušalica, mobilnih telefona, laptopova?
I hoćemo li to ikada sigurno saznati?
Da, znamo da su praktične i da super izgledaju. Znamo da pojednostavljuju stvari.
Ipak, svidelo nam se to ili ne – blutut slušalice ne rade bez eletktromagnetnog zračenja.
U pitanju su talasi niske snage, ali se svakako radi o zračenju koje je Međunarodna agencija za istraživanje raka označila kao moguće kancerogeno.
Blutut slušalice, od svih uređaja koje korstiš, držiš najbliže sebi, a verovatno o njihovom potencijalnom zračenju još manje razmišljaš nego o zračenju drugih uređaja.
Ono je, ipak, tu i dok god nauka ne dokaže potpuno suprotno – vidi možeš li smanjiti njihovu upotrebu.
To kako biraš slušalice verovatno najviše zavisi od tvojih potreba.
Ali šta kažeš da, za promenu, biraš i po tome koje su najmanje štetne?
Generalno, postoji tri tipa slušalica:
Ovaj tip slušalica je dizajniran za one koji vole aktivan stil života, često su u pokretu i vole da multitaskuju.
U proseku, dobar i kvalitetan par ovih slušalica ima baterije koje traju i po osam sati.
Kupujemo ih, pre svega, zbog njihove izuzetne praktičnosti.
Ipak, njih najviše približavamo svom mozgu jer one, da ti ne bi ispale, treba da se stave što dublje u uvo.
One su alternative in-ear tipu, jer su dizajnirane za ljude kojima slušalice koje se moraju dobro gurnuti u uvo neudobne.
Ako si od onih koji više vole udobnost, onda su ove slušalice bolji izbor za tebe. Obično su lagane i smanjuju pritisak koje klasične in-ear slušalice vrše na tvoje uvo i glavu.
Ipak, što se blizine tkivu i glavi tiče, i one nisu baš sjajan izbor, jer deo koji emituje zvuk svakako ulazi u tvoju ušnu školjku. I ovde je opterećeno samo jedno uvo, pa kad osećaš opterećenje ili nelagodnost, možeš da prebaciš blutut slušalicu u drugo uvo.
Ovaj tip slušalica jeste najglomazniji, ali jedno je sigurno – definitivno su najudobnije.
Postoje modeli koji imaju i eliminator buke, pa vrlo često ovaj tip slušalica emituje zvuk visokog kvaliteta.
Izoluješ se od okruženja, prepustiš onome što slušaš i komfornost je potpuna.
Pored toga, njihova baterija može trajati i do 20 sati, pa možeš slušati muziku ili predavanja mnogo komotnije.
Njihova dodatna prednost je što se ne stavljaju direktno u uvo, već ga pokrivaju, pa izvesna distanca u odnosu na telo ipak postoji.
Znamo, slušalice su kul.
Odgovara nam jer su lake za korišćenje, u prevozu, u autu, ako živiš sa cimerima ili radiš od kuće – one su uvek zgodno rešenje.
Daju privatnost i prate tvoj ritam života.
Ipak, sve to ima svoju cenu.
Zračenje svih prenosivih uređaja ima, ne samo kratkoročne, nego i dugoročne posledice i na tebi je da probaš da ih što više izbegneš.
Evo nekoliko stvari koje možeš da uradiš.
Jer ipak – ne moraš baš svaki put. Toliko smo se navikli na njih da više i ne razmišljamo, počele su da se podrazumevaju, a uopšte ne mora da bude tako.
Slušalice koje se stavljaju na glavu su bolji izbor iz dva bitna razloga.
Prvo – one su najdalje moguće od uva, a to ne remeti kvalitet ni jačinu zvuka.
Drugo – na njih možeš sa strane da staviš PhoneChip zaštitu. U pitanju je švajcarski proizvod iza kojeg stoje naučno-medicinski dokazi. Oblika je pljosnate, okrugle metalne pločice sa višeslojnom strukturom. Izrađen je sličnom tehnologijom kojom se prave mikročipovi u IT industriji i princip po kojem štiti od elektromagnetnog zračenja je jedinstven u svetu.
Sastoji se od više vrsta energizovanih i odabranih minerala u tačno određenom odnosu. Oni su postavljeni u više slojeva zajedno sa specijalnom metalnom spiralom - zavojnicom.
U interakciji PhoneChip-ovog elektromagnetnog polja sa elektromagnetnim poljem blutut slušalica (ili drugog uređaja na kom se čip nalazi) stvara se novo elektromagnetno polje koje nije štetno po naše telo.
PhoneChip menja oblik digitalnog signala čineći ga zaobljenijim i eliminiše pikove (vrhove) intenziteta tog signala. Pošto digitalna tehnologija nije osetljiva na promenu izgleda signala i njegovog intenziteta (ona reaguje samo na to da li ima ili nema signala), takva promena koju proizvodi elektromagnetno polje PhoneChip-a ne utiče na funkcionisanje telefona, tableta, Wi-Fi i bluetooth konekciju, a pri tome je otklonjen štetan efekat na telo - i do 98%.
PhoneChip nije eliminator elektromagnetnog zračenja. Da je to tako, blutut slušalice ne bi mogle da rade.
On samo menja štetnu komponentu elektromagnetnog zračenja koja izaziva stresnu reakciju u našem telu. A upravo ta stresna reakcija tela kad je u dužem vremenskom periodu svakodnevno prisutna, pravi brojne poremećaje - u početku energetske promene, pa funkcionalne, a potom i ozbiljne simptome različitih stanja i bolesti.
PhoneChip je dovoljno tanak da ga nećeš ni primećivati, prijanja na slušalice i zaboravićeš i da je tu.
Da, znamo da nije najsrećnije rešenje vraćati se na taj “old fashion way”. Ali, ako si od onih koji stalno slušaju nešto, ne odvajaju se od YouTube-a i uporno prelistavaju podkaste, ovaj način ti je ipak bolji izbor. Za svaki slučaj.
U svetu u kojem stalno nešto kuckamo, guglamo, gledamo i preslušavamo, zračenje je svuda oko nas.
I sigurno se nećemo vraćati u pećine da bismo to eliminisali.
Ali to ne znači da ne možemo da uradimo ništa. Onda kada krenemo da razmišljamo i o dugoročnim posledicama, ne samo o kratkoročnim, već smo na dobrom putu.
Uzimamo stvari u svoje ruke i činimo dobro za svoje zdravlje.
Zato probaj da eliminišeš štetan uticaj zračenja kojem si izložen, čak i kad ono dolazi iz nečeg tako usputnog kao što su bežične slušalice. Smanji njihovu upotrebu, dodaj PhoneChip na njih i stvari se već pomeraju na bolje.
© 2024 PhoneChip. All rights reserved.
