Vodiš računa o svom zdravlju, hraniš se zdravo, ali osećaš da to nije dovoljno.
Verovatno si u pravu.
Pobrinuli smo se za opipljive probleme, ali danas znamo da stvari koje ugrožavaju naše zdravlje nisu samo opipljive.
Stvari koje ne vidimo su podjednako opasne, često još i gore zato što ih ne doživljavamo kao preteće.
A štetno elektromagnetno zračenje je jedno od tih stvari, jer dovodi do sindroma koji je iz godine u godinu sve češći – elektrohipersenzitivnost (EHS) ili preosetljivost na elektromagnetno zračenje.
EHS je skraćenica od naziva Electromagnetic Hypersensitivity – elektrohipersenzitivnost. U pitanju je stanje do kojeg dolazi zato što smo previše izloženi štetnom elektromagnetnom zračenju.
Iako možda nisi čuo da ovaj sindrom postoji i možda si čuo da ipak nema štetnih posledica na zdravlje bez obzira na to što je oko nas sve više uređaja koji emituju elektromagnetno zračenje, stvari stoje drugačije i javnost neće moći još dugo da se pravi da EHS sindrom ne postoji.
Svetska Zdravstvena Organizacija je potvrdila njegovo postojanje i apeluje da se obrati pažnja i intenziviraju istraživanja, kako bi se očuvalo javno zdravlje.
Sigurno je da bi mnogi (čitaj proizvođači telefona i drugih tehnoloških uređaja) rado hteli da poreknu postojanje bilo kakvih posledica (tu temu za sada veoma uspešno zaobilaze), ali EHS-a jednostavno ima sve više.
Svi smo konstantno izloženi štetnom zračenju. I svi trpimo posledice, u manjoj ili većoj meri.
Zato je Evropski ekonomski i socijalni odbor (EESC), savetodavno telo Evropske unije, 2015. godine usvojio mišljenje o elektrohipersenzitivnosti i istakao da je neophodno da zemlje regulišu zakone tako da što više smanje i ublaže izloženost elektromagnetnom zračenju.
Zato što je takav naš način života. Uključen nam je TV, radi nam računar dok kucamo poruke, ne odvajamo se od telefona, uključen nam je stalno Wi-fi – elektromagnetni talasi su svuda, iako ih ne vidimo.
Sve to štetno zračenje oko nas naziva se elektrosmog.
Kao što imamo smog u vazduhu koji ne vidimo, tako je naše okruženje izloženo preteranom zračenju i oko nas je elektrosmog, iako ga ne vidimo.
To je svojevrsno zagađenje koje utiče na našu biologiju, naše telo i našu psihu. Kada organizam više ne može da zanemaruje toliku količinu štetnog zračenja, ono ispoljava stanje koje se naziva elektrohipersenzitivnost.
U pitanju je stanje naše preterane osetljivosti i napetosti koje vodi do još ozbiljnijih problema.
Što smo više okruženi računarima, bežičnim internetom, mobilnim telefonima i štetnim zračenjem, to je više i ovog poremećaja među ljudima oko nas.
Iako su simptomi različiti, za EHS je ključna simptomatska preosetljivost na elektromagnetno zračenje, u koje spadaju mikrotalasne i radio frekvencije.
Kada su 1932. godine nemački lekari objavili naučna saznanja o simptomima bolesti koju su nazvali „mikrotalasna bolest“, pričali su o neobičnim simptomima koje ispoljavaju pacijenti koji žive ili rade u blizini lokalnih repetitora.
Još tada je bilo jasno da zračenje ostavlja posledice na ljudsko zdravlje, ali su istraživanja ove teme nastavljena i u godinama koje su došle kasnije.
Zanimljivo je da i Evropski ekonomski i socijalni odbor u dokumentu iz 2015. takođe pominje iste karakteristične simptome.
To znači da ovaj poremećaj nije nešto novo. Ljudi su to istraživali još u prvoj polovini prošlog veka. Ali je sasvim jasno da neko ne želi da se o tome baš glasno priča.
Procenjuje se da je čak 30% populacije u srednje razvijenim zemljama u stanju da razvije jedan ili više simptoma elektrohipersenzitivnosti. Razlika je samo u tome što ne reaguju svi na isti način i istim intenzitetom.
Evropski ekonomski i socijalni odbor 2015. godine nije samo konstatovao postojanje štetnog zračenja. Oni su tada dali i preporuke kako da se naša bezbednost poveća.
Evo na čemu bi trebalo da radimo:
Prepoznavanje stanja hipersenzitivnosti
Uključivanje ALARA (As Low as Reasonably Achievable) načela - ovaj princip znači da, čak i ako je mala doza elektromagnetnog zračenja, ako primanje te doze nema direktne koristi, pokušaj da je izbegneš. Da bi to uradio, možeš koristiti 3 osnovne mere zaštite od zračenja: što kraće provedeno VREME pri uređajima koje emituju elektromagnetno zračenje, na što većoj UDALJENOSTI od tih uređaja i obavezno koristi ZAŠTITU.
Uvođenje upozoravajućiih oznaka za prisutnost elektromagnetnog zračenja
Postavljanje ograničenja na oglašavanje
Sprečavanje rizika na radnom mestu
Edukacija javnosti o značaju zaštite
Razvijanje i izlaganje mapa zračenja i isticanje sigurnih područja
Kao što možemo primetiti, do današnjeg dana, više od 5 godina kasnije, države nisu učinile ništa da poboljšaju stanje ili da nam makar pomognu da ga ublažimo.
To je zato što sve ove mere traže i veća ulaganja i smanjenje upotrebe tehnologije. Teško da se to velikim igračima isplati.
HRONIČAN UMOR
Umor je jedan od najčešćih simptoma EHS-a. Ako sumnjaš da se i kod tebe razvija ovaj problem, obrati pažnju da li osećaš umor i posle dugačkog, mirnog sna. Ili te možda umor prati čitavog dana, iako se nisi bavio iscrpljujućim aktivnostima? I jedno i drugo mogu biti znak elektrohipersenzitivnosti, jer oni kod kojih se javio ovaj problem teško uspevaju da se naspavaju ili da postignu osećaj odmora i poleta.
POREMEĆAJI SPAVANJA
Ovaj simptom vremenom postaje sve zastupljeniji, naročito od kada smo počeli da uvodimo tehnološke uređaje i u naše spavaće sobe. Gotovo svi držimo mobilne telefone na jastuku pored glave dok spavamo, a jedva da iko isključuje rutere noću. Budimo se, prevrćemo u krevetu, pa ponovo uzmemo telefon u toku noći, a ujutru se osećamo još iscrpljenije nego pre spavanja. EHS remeti naš odmor i drži nas u stalnom stanju napetosti.
TINITUS
Kada pominjemo tinitus, najčešće mislimo na „zvonjavu u ušima“, a tinitus zna da bude i mnogo neprijatniji. To je stanje u kojem stalno čuješ neprijatan zvuk, zujanje, šištanje ili pucketanje u ušima. Bitno je samo da obratiš pažnju i razmisliš da li je taj zvuk neprestano ili naglašeno često tu.
NESREĐENOST MISLI – slabljenje kognitivnih sposobnosti i gubitak pamćenja
Kognitivno opadanje je jedan od simptoma koje nikako ne treba potcenjvati. Zbog hipersenzitivnosti možemo početi da gubimo koncentraciju, slabije pamtimo, zaboravljamo imena mesta, ljudi ili događaja...
Naučnici poslednjih godina čak intenzivno rade na istraživanju veze između elektromagnetnog zračenja i razvoja Alchajmerove bolesti. U Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health – školi za javno zdravlje u SAD-u predviđaju da će se broj ljudi koji se suočavaju sa Alchajmerovom bolešću neminovno utrostručiti već do 2050. To je za samo 30 godina od danas, ali je to ujedno još 30 godina izloženosti štetnom elektromagnetnom zračenju.
SRČANI PROBLEMI – BOL U GRUDIMA I UBRZANO LUPANJE SRCA
Ovo se može javljati i kao stalan simptom, i kao reakcija na pojačano elektromagnetno zračenje u tvojoj blizini. Osećaj koji imaš je sličan onom koji imaju ljudi koji boluju od angine pektoris – oni se tako osećaju kada krv slabije dopire do srca, osećaju uznemirujući bol u grudima. Pored toga, ako tvoje srce ubrzano lupa, takođe treba da budeš oprezan, jer i to može biti jedan od simptoma da imaš EHS.
DERMATOLOŠKI PROBLEMI
Iritirana koža, crvenilo, svrab ili čak osip su takođe jedan od simptoma koje pokazuju ljudi koji se suočavaju sa elektrohipersenzitivnošću. Najčešće, osip primećuješ na licu ili nadlakticama, ali to ne mora biti pravilo, jer se ove promene mogu javiti bilo gde na koži.
Ovo su najčešći simptomi. Ali se spisak ovde ne završava.
Tu su i: razdražljivost, dezorijentisanost, nosna kongestija, smanjen libido, poremećaj štitne žlezde, nemir očiju, povećana potreba za mokrenjem, loš sluh, krhkost kapilara, hladne ruke i noge, ukočeni mišići...
Da, sigurno si pomislio da ovi simptomi jednostavno nisu dovoljno specifični. Veliki broj simptoma elektrohipersenzitivnosti su ujedno simptomi i nekog drugog oboljenja.
Jer ko nema glavobolje i zar nismo svi uvek umorni i iscrpljeni?
Ipak je bitno da ovaj problem shvatiš kao ozbiljnu pretnju, moguće je da se on razvija kod tebe, a ti to i ne primećuješ ili ne pridaješ tome značaj.
Prati svoje telo i razmisli – jesi li stvarno dobro?
A EHS je postao sastavni deo naše stvarnosti i ne bismo smeli da ga zanemarimo.
Istraživanja pokazuju da čak 5% ukupne populacije ima problema sa time. A u Švedskoj je preko 3% ukupnog broja stanovnika zvanično evidentirano kao obolelo od EHS-a.
Sigurno je da mi uglavnom nemamo uticaja na tuđe odluke i ne možemo menjati svet.
Nadamo se da će se svest razviti dovoljno da i čitave države počnu više da brinu o zdravlju običnih ljudi.
Ipak, to ne znači da smo potpuno nemoćni.
Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možeš da preduzmeš da bi se sprečio razvoj elektrohipersenzitivnosti ili smanjio tegobe koje ona uzrokuje.
Ne drži telefon u blizini kreveta dok spavaš
Uključi Wi-fi samo kada ti je potreban i kada ćeš ga koristiti. U međuvremenu, neka bude isključen.
Izbegavaj upotrebu ekrana i monitora nekoliko sati pre spavanja. Umesto toga, odaberi šetnju, opuštanje u tišini ili čitanje knjige.
Dodaj na svoje uređaje PhoneChip zaštitu od štetnog elektromagnetnog zračenja.
Smanji upotrebu tehnologije koliko je moguće.
Ako uvedeš ove mere u tvoju svakodnevnicu, već to će biti veliki korak i šanse da se EHS razvije kod tebe će biti manje.
Isključi ekran i izađi u šetnju, idi negde u prirodu i provedi kvalitetno vreme sa porodicom.
Tvoja telo i tvoja porodica će ti biti zahvalni.
Brini o sebi, jer drugi to neće raditi za tebe.
© 2024 PhoneChip. All rights reserved.
