Ne. PhoneChip se ponaša kao filter na tvojoj kameri – on propušta bezopasne elektromagnetne talase, a transformiše štetne frekvencije elektromagnetnih talasa da ne budu "toksični" po tvoje telo. Tvoj uređaj funkcioniše bez smetnji, a tvoj organizam je bezbedan od štetnih uticaja. Takođe, ne slabi ni bateriju telefona.
Kada se jednom zalepi na uređaj, teško se skida i može se oštetiti. Ukoliko odlepljen PhoneChip pokušaš ponovo da zalepiš na drugi uređaj, neće prijanjati potpuno. Naša je preporuka da jednom zalepljen čip ne skidaš sa tog uređaja, jer tada ne može da pruža potpunu zaštitu. Kada kupuješ novi uređaj, postavi novi PhoneChip.
Zavisnost od elektromagnetnog zračenja se najčešće javlja kod dece i adolescenata. U teškim slučajevima reakcije mogu biti vrlo burne i može ti se učiniti da je u pitanju netolerantnost na zaštitu i njeno neprihvatanje.
Ovo su zaista vrlo retki slučajevi, ali ako do toga dođe, potrebno je primeniti postupno privikavanje na zaštitno dejstvo. To se postiže tako što se zaštita najpre koristi kratko, na nekoliko minuta, pa se korišćenje proizvoda koji štiti produžava malo po malo, dok se ne dođe do nošenja zaštite po nekoliko sati, a zatim i stalno.
Da, može se desiti da na kratko osetiš pojačanu nervozu i napetost, ako je tvoj organizam već naviknut na izloženost elektromagnetnim talasima.
Ovo naročito važi za osobe koje su zavisne od elektrosmoga.
Da, to je najpreporučljivije. Najbolji efekat se postiže ako imaš PhoneChip na telefonu, tabletu, ruteru, računaru ili laptopu – jedino na taj način neutrališeš direktne izvore zračenja.
PhoneChip će najbolje delovati ako je što bliže izvoru zračenja. On ne remeti upotrebu telefona, lako se postavlja za njegovu površinu i vizualno prati izgled tvog telefona.
Ukoliko imaš masku, skini je sa telefona. Odlepi zaštitnu foliju sa poleđine PhoneChip-a i zalepi ga na pozadinu tvog telefona sa koje si prethodno uklonio prljavštinu (dezinfekcionim sredstvom i krpicom). PhoneChip treba da bude postavljen otprilike na sredinu poleđine telefona. Stavi nazad masku na telefon (ako je imaš).
Zračenja koja nas okružuju već odavno nisu jasno lokalizovana. Danas je zračenje svuda oko nas – izloženi smo mu odozgo, preko satelita, znamo da postoji zračenje kosmičkog porekla, izloženi smo zračenju i odozdo (zemlja, voda, poremećaji i promene)…
Čovek je danas potpuno nezaštićen – nema zgrade ili zaštite koja nas sakriva od ovolike količine štetnog uticaja. Bežimo od planete na kojoj smo, menjamo položaj za spavanje, pravimo drugačije rasporede, tražimo mir, a sve nam je teže da ga pronađemo.
Sve to opterećuje naš organizam, pravi povećan stres, dovodi do umanjenja naših imunoloških potencijala i kao posledicu svega toga dovodi i do mogućih razvoja bolesti.
Nažalost, izloženost zračenju se sve više povećava, pa tako i raste naša potreba za zaštitom sve više. Ukoliko baš često koristiš telefon, preporuka je da postaviš novi PhoneChip nakon 2-3 godine, kada bi i inače promenio telefon.
Talasi minerala koje proizvodi PhoneChip ometaju one u okruženju, pre svega ometaju elektrosmog i njegovo štetno dejstvo. Oni, zapravo, zadržavaju talase i sprečavaju da oni dopru do našeg tela kako bi na taj način rasteretili organizam. Zbog toga ove talase možemo nazvati harmonizujućim talasima. U pitanju je dejstvo koje čitav naš organizam usklađuje i dovodi u ravnotežu.
Zahvaljujući ovakvom delovanju, elektromagnetni talasi se ne apsorbuju i ne štete našem organizmu, čak i ako koristimo telefon i fizički smo blizu emisiji ovih talasa.
Ovakvo delovanje na elektromagnetno zračenje iz našeg okruženja je jedinstveno. U pitanju je zaštita kakvu nam ne nudi nijedno drugo moguće rešenje. Možete pronaći čipove koji su energizovani i pokušavaju da se izbore sa štetnim zračenjem, ali nijedan od njih ne emituje prirodne zrake, pa zbog toga nisu ni izbliza toliko delotvorni.
U eri tehnologije u kojoj nam 5G mreža kuca na vrata ovo je najefikasnija zaštita na koju možeš računati.
Ovaj čip predstavlja kombinaciju specijalnih minerala, u precizno odmerenom prisustvu, a tu je i posebna metalna spirala. Ova mineralna smeša emituje vibracije koje se pojačavaju pomoću spirale i to objašnjava efektivni radijus PhoneChip-a.
Vrlo je bitno da razumemo od kolikog je značaja aktivna snaga minerala i efekat koji se njima postiže – ovi minerali ne čekaju pasivno elektrosmog, već aktivno intervenišu i deluju u odnosu na elektromagnetne talase.
U pitanju je mineralna mešavina kristala, poludragog kamenja i drugih minerala koja ima svoje prirodne, delikatne vibracije zbog čega ovaj čip proizvodi elektromagnetna polja i na taj način imitira talase. U pitanju su oba tipa talasa (i longitudinalni i transverzalni talasi) koji su prirodni. Budući da su potpuno prirodni, nisu biološki opterećujući, već konstruktivni, pozitivni talasi.
Da bi se utvrdile mogućnosti da se ljudi zaštite, sprovođena su istraživanja koja su podrzumevala praćenja promena na samim ljudima. Testirane su reakcije na dva bitna momenta:
Načini da se to utvrdi su različiti – istraživači su pratili promene u srčanom ritmu ispitanika, primenjivana je meridijanska dijagnostika (koja podrazumeva merenje 24 energetske tačke na ljudskom telu), praćeni su moždani talasi, merena je otpornost kože i slično. Ovakva istraživanja su idealna za praćenje promena u organizmu i dovela su nas do dragocenih rezultata.
Jedna od najčešćih zabluda je ideja da nam smanjenje intenziteta transverzalnih talasa može pomoći. Njegovo smanjenje je besmisleno jer, prilikom smanjenja zračenja, mobilni telefon automatski povećava svoje zračenje u potrazi za novom vezom.
Dakle, nije rešenje u smanjenju intenziteta talasa, već u smanjenju štetnog dejstva elektrosmoga.
Što pre to prihvatimo, pre ćemo biti na putu da zaštitimo ne samo svoje zdravlje, već zdravlje celokupne ljudske populacije.
Za početak, bitno je razlikovati transverzalne i longitudinalne talase.
Transverzalni talasi su talasi koji osciluju normalno u odnosu na pravac širenja, dok longitudinalni osciluju u pravcu širenja. Sva tehnologija u IT i telekomunikacijskom sektoru zasniva se na transverzalnim talasima.
Ovi talasi imaju brojne nedostatke – zbog njih je izloženost svih nas štetnom dejstvu izuzetno visoka. Mobilni telefoni emituju talase u svom vrlo bliskom okruženju i ti talasi, prilikom razgovora telefonom, lako dopiru do našeg mozga i utiču na veze u njemu. Upravo zbog toga osećamo bol u glavi ili stres ako telefon koristimo za razgovor duže od dva minuta.
Treba razumeti da su talasi u neposrednoj blizini telefona longitudinalni talasi, a da se sve dalje od uređaja šire obe vrste talasa, haotičnih i izmešanih.
I upravo u tom vrtlogu talasa krije se opasnost po zdravlje i funkcionisanje svih organizama koji su izloženi delovanju ovih talasa.
Da. I njihovi rezultati nisu ohrabrujući.
Istraživanja se intenzivno vrše već godinama unazad, ali im javnost ipak ne pridaje dovoljno značaja.
Treba pažljivo proučiti studije koje govore o uticaju elektromagnetnih talasa na zdravlje ljudi, obratiti pažnju na to šta kaže Svetska Zdravstvena Organizacija o kancerogenosti ove vrste zračenja i suočiti se sa činjenicom da živimo u okruženju koje nije bezbedno po tom pitanju.
Pogledajmo samo neke od ovih studija:
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/electromagnetic-fields-and-public-health-mobile-phones
https://www.iarc.fr/wp-content/uploads/2018/07/pr208_E.pdf
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26300312
https://www.youtube.com/watch?v=tq6FDyFeCN0
Lako ćemo doći do zaključka da moramo da se zapitamo zašto je sve više obolelih od dijabetesa, hipertenzije, zašto sve više ljudi doživljava srčani i moždani udar ili se suočava sa demencijom, Alchajmerovom bolešću ili rakom.
Svi oni su manje ili više izloženi štetnom uticaju elektrosmoga. Jasno je da postoji sadejstvo između materijalnog (hemijskog) zagađenja i nematerijalnog uticaja na naše zdravlje. To znači da na naš organizam u isto vreme utiče i sve ono što vidimo i unosimo u naš organizam (nezdrava ishrana i lekovi, na primer) i ono što ne možemo videti, ali smo mu itekako izloženi – elektrosmog koji generišu tehnološki uređaji koji su svuda oko nas.
Ovo je definitivno gorući problem današnjice.
Naše epifize (žlezda koja se nalazi u mozgu) se danas suočavaju sa ovakvim smetnjama i blokadama. Do toga je došlo zbog uobičajenih negativnih efekata različitih jedinjenja u hemijskim tragovima (između ostalog) u kombinaciji sa elektromagnetnim zračenjem kojem smo izloženi zbog tehnoloških uređaja koje neprestano koristimo.
Rezultat svega toga je niz problema sa kojima se suočavamo – gubitak bioritma, poremećaji spavanja, narušavanje sklada između uma, duha i tela…
Ljudi su skloni da misle da se biološki efekat elektromagnetnih talasa ogleda samo u zagrevanju tkiva koje je izloženo zračenju. U pitanju je najelementarniji zakon fizike – snabdevanje tela toplotom povećava toplotnu energiju, a odvod ga smanjuje. Termalna energija je, dakle, kinetička i potencijalna energija.
Međutim, stvari nisu baš tako jednostavne.
Ideja da je glavni i jedini efekat elektromagnetnih talasa na tkiva isključivo termički je već prevaziđena i, pre svega, pogrešna. Ona je zasnovana na mehaničkoj fizici i njenim zaključcima s kraja pretprošlog veka.
Postoje efekti koji nisu termički, a koji su mnogo važniji.
Ovi efekti se zasnivaju na zakonima privlačenja i rezonancije. Čim se frekvencija ili talasna dužina strukture tkiva poklapa sa frekvencijom radijacije kojoj je tkivo izloženo, nastaje rezonacija U pitanju je fizička pojava koja je izazvana oscilovanjem i koja može dovesti do rezonantne katastrofe.
Sada su već poznati dezinformativni i destruktivni efekti na intracelularnu i ekstracelularnu komunikaciju ćelija i njihovih jedinjenja. U pitanju su komunikacija unutar jedne ćelije, ali i komunikacija između različitih ćelija koje su strahovito značajne za funkcionisanje našeg organizma. Ovo je naročito opasno zbog mozga.
Naš mozak funkcioniše na osnovu triliona veza, sopstvenih tipova talasa, programa i vežbi koje su samo za njega karakteristične. I upravo te veze ometaju elektromagnetni talasi.
Kada se govori o elektrosmogu, pre svega se misli na elektromagnetne talase. Ovi talasi se generišu preko antena, repetitora, električnih uređaja.
Da bismo razumeli o čemu se tačno radi, moramo najpre razlikovati nejonizujuće zračenje (0 – 300 GHz) i jonizujuće zračenje (preko 300 GHz). Jonizujuće zračenje uključuje radioaktivne zrake, rendgenske zrake, gama zrake i u pitanju su zračenja koja su vrlo opasna. S druge strane, nejonizujuće zračenje ima niži energetski sadržaj. Za razliku od jonizujućeg zračenja, ovo zračenje ne dovodi do izbacivanja elektrona iz njihove atomske ljuske, ne dovodi do direktnog oštećenja DNK, ali to ne znači da oni deluju bez ikakvih posledica. I ovi zraci su itekako biološki aktivni na duže staze. Dugoročno prave slične efekte na telo kao i jonizujuće zračenje.
Ukoliko imaš dodatnih pitanja i dilema – kontaktiraj nas.
